Tražija san drugu sriću,
doša san i na kraj svita,
a ovo ispijeno tilo
svatilo je da je zlato
ostalo za njim u dvoru tom.
Oću ti opet dušo moja
brisati suze na kušinu
pismom šapnuti “oprosti”,
klapi reći tiho, tiše
i zori da ne rudi
da mi se anđel ne probudi.
Ispod tvojih prozora raste ružmarin
čuva uspomene
neka cvate, nek ne vene
Ispod tvojih škura
još čeka zadnja serenada
srce si mi slomila, dušu mi zarobila
mladost sam ostavija ispod tvojih prozora
Sve sam tija zaboravit
i u skitnji i u vinu
triba li se natrag vratit
ćud mi ne da, srce oće
morat ću i ja za njin
tamo di cvate ružmarin.
