Sad stoji ovdje naslonjen na sank
Veli mi da nema s kim popricati
Ma neka si nabavi nekog psa
Samo nek’ mi skine ruku s ramena
Suputnik u kutiji nacionalno prosjecan
Ujutro pred polazak je progutao Vecernjak
Sa njim lakse podnosi sve sitne poraze
Guzve na salteru i ponizavanje
Ponekad se zapita zasto mu ime ne pamte
Kad tridesetak godina gradio je spalire
Mozda je umoran mozda vec prestar
Bole ga glasnice od skandiranja
Odozgo ga redovno tjese i dokazuju
Da njegov zivot i sav trud nisu bili uzalud
Ako vec i nema para pripadnik je svetog stada
Pa zasto da ga muce ove stvari zemaljske
