Za najgore u sebi pobrine se plima,
more nije nikad znalo griješiti,
samo nam je čudo sad potrebno svima,
tu pamet ništa ne bi znala riješiti.
Prevare i laži, i nikad dosta toga,
a postojil’ bar neko jači i od svih?
Ja dobro znam da nisam baš prva do Boga,
ali još sam uvijek za svakoga od njih
Nedodirljiva,
život nije ravan,
možda nemam sve što želim,
ali barem mirno spavam;
ja sam nedodirljiva, a krivi nek’ se boje,
jer sporo, ali ipak dođe sve na svoje…
i za sto godina!
Bez pravde je život zatvor na slobodi,
naivni se čude svojim mukama,
a riječi se tope k’o pjena na vodi,
loši drže konce u svojim rukama.
Prevare i laži, i nikad dosta toga,
a postojil’ bar neko jači i od svih?
Ja dobro znam da nisam baš prva do Boga,
ali još sam uvijek za svakoga od njih
Nedodirljiva;
život nije ravan,
možda nemam sve što želim,
ali barem mirno spavam;
ja sam nedodirljiva, a krivi nek’ se boje,
jer sporo, ali ipak dođe sve na svoje…
i za sto godina!
