Sto kapiju nisi dragi sinoc zatvorio
iz avlije kad si moje
kuci odlazio
pa me jutros
nana pita ko ti bio
a ja jadna lazem
da je vetar otvorio,
Kako ‘ceri i vetrovi ponoci duvaju
sto pred ponoc,
uvek nasi kerovi zalaju,
znas da nam je nano,
sokak ko caira
mozda neko putem ide
i kerove dira,
Ja se secam nano moja
kad sam bila mala,
sedela sam na tvom krilu
ti si govorila
varljive su oci
kosa ista si ti, kako raste
momacka ce srca polomiti sva,
kad kapiju vidis da se otvorila,
ne krivi me sto si tako
lepu me rodila
