Ka pusto more pusto je u duši
a brod se više zaustavit ne da
i peku riči grlo mi se suši
i srcu mom je tisno dok te gleda.
Ne sudi strogo život hoće tako
na to ča voli ne moreš ga silit
ni tebi nije a ni meni lako
al’ ča se more moramo se dilit.
Ostaj mi zbogom, jedini moj cvite
uz Marjan lipi spavaj mi ka’ dite
ostaj mi zbogom, sunce nek te grije
i galeb bili nek nad tobom bdije.
Di god se najden dan mi neće svanut
po lipu da te komu ne spomenem
iz tvog će oka vrila suza kanut
kad jednog dana u tvoj porat krenem.
