Iden doma, kasni je sat
Ona me čeka sva topla i meka
Da ne more spat…
Ja jubin sve tiše,
Jer ništa joj više ja ne mogu dat…
Nešto me guši, leži na duši…
Zna i ona da me je sram
Šta kraj nje san lega, ramenima slega
Jer ne znan ni sam
Šta da joj kažen bez da joj lažen
I tugu joj dan…
Nešto me guši, leži na duši
Ja san volija nju dušon i tilon
Sad se moran sveton vodon
Polit prid njon i sviton…
Ja san volija nju, al’ zatvaran vrata
Za jubav falšu san da
Veru od suvog zlata …
Šuti ona, šutin i ja,
I već smo dugo jedno kraj drugog
Ka’ noć i dan…
I nije mi lako, živit ovako,
I bit normalan.
Nešto me guši, leži na duši…
