Kazu da je greh,
To sto tudje ljubim;
Svako bi se drugi,
Sakrio od stida.
A, sudbina je jedna;
Gresna ili smesna.
Jedino je ljubav,
Slabost moga zida.
Crna vrana zna,
Za sve sam oko sebe;
Al’ ne dam da je diras,
Zlobni svete mali.
Jer ja, nikada ne bi
Pored nje ni bio,
Da imao sam ono
Sve, ono sto mi fali.
Svakim danom, dusa,
Trazi da te kradem;
Jer ti i ja, smo samo
Jednom drugom spas.
I trazili se ne bi,
Nikad ovim svetom;
Da imali smo ljubav,
U onima kraj nas.
Crna vrana zna,
Za sve sam oko sebe;
Al’ ne dam da je diras,
Zlobni svete mali.
Kad mi telo sa njom leze,
Moje strasti s’ tobom beze;
Jer ti k’o da si zena,
Moga nespokoja.
I bez tebe kada skitam,
Uvek isto zivot pitam:
Da li bi te voleo ovoliko,
Ovoliko da si moja?
Crna vrana zna,
Za sve sam oko sebe;
Al’ ne dam da je diras,
Zlobni svete mali.
Crna vrana zna,
Za sve sam oko sebe;
Al’ ne dam da je diras,
Zlobni svete mali.
