Šta to mori srce
I mišje planove ljudske
I ne da spojiti nit,
Koju smo nekad grizli k’o psi,
Pitomo žedni,
Pitomo divlji.
O, zar ti više ne veruješ u zvezde
I uvek ideš istim putem: prokletim,
Bez grudi široko i glave visoko,
Sad ne bi smela sa mnom poći?
Ne treba nam mir,
Sestro Strasti,
Hajde vodi me,
Vodi me, vodi me,
Vodi me,
Dani što se broje,
Radost što se gasi,
Hajde vodi me,
Na rub sveta i osećaja!
Ja znam;
Da se svi ti oblaci nad nama
Mogu smrviti i u šaku stati,
No, isto tako ljudske kosti,
Stavljene o koncu,
Nanovo razigrati,
Plesati!
O, zar ti više ne veruješ u zvezde
I uvek ideš istim putem: prokletim,
Bez grudi široko i glave visoko,
Bez Vetra, bez žara, bez Smisla!
Ne treba nam mir,
Sestro Strasti,
Hajde vodi me, vodi me;
Vodi me, vodi me,
Dani što se broje,
Radost što se gasi,
Hajde vodi me, vodi me…
Po neki parovi u gradu
Sterilno se ljube,
Devojke u izlasku žele da se udaju,
Muškarci da sude,
Bogatunska deca i dalje
Pričaju učtive fraze,
Ja samo tražim dovoljan razlog
Da osetim toplinu
I mislim o Njoj…
Ne treba nam mir, Sestro strasti?
