Vežite se budim se, a vonj iz usta širi se,
I jedva stojim, teturam se, u mojoj glavi teško je,
Keva viče: “Ne vuci se”, a ćale viče: “Brže bre”
A mene čisto dupe boli za sve, po leđima češkam se
Ne, ne – neću u školu
Creva mi se u stomaku prevrću
Kada pomislim na nedelju sledeću
I pantalone polako navlačim
Ne mirim se s tim da ću u školu morati
Ja i dalje vucaram se
Na ćaleta ne obazirem se
Ćale viče iz očaja: “JAO moj sin će biti jajara”
Ne, ne – neću u školu
Iz kuće sam izaš’o u 15 do 8
I tad uopšte nisam znao ko sam
Jer spavalo mi se k’o nikad do tada
Osećao sam se poput nekog smrada
Ušao sam u tramvaj, a on se vuče
Osećao sam se kao posle tuče
U školu sam stigao u poslednji čas
Jer sam dugo čekao bus
Ne, ne – neću u školu
