Kroz zavjese u sobi, gurao se dan.
Nama je bila ponoc tek.
Ko posvetu na vratu nosim trag,
Kud su prosle tvoje usne.
Te noci ja sam cuo sve sto sanjas,
Strahove sam tvoje ljubio.
Ko poruka na staklu pisana u patnji
Nisi bila tu kad sam se probudio.
Do neba do neba do neba ovih dana
Do neba do neba do neba trebam te
Do neba do neba do neba ako si sama
Jos sam o neba do neba do neba
Do neba u te’ zaljubljen
Nije sve sto cujes stvarno tako,
Mozda ti lazu da sam sretan znaj,
Tebe moze voljet svako,
Al umrijet zadnji put to mogu samo ja.
Na stara mjesta izlazim,
Po dio svoga beznadja.
U nadi da cu tebe sresti
Ja se pretvaram u kip,
Ja ti hocu samo rec.
