U vozu bez stanice,
Ti nudiš dve karte za zauvek.
Hipnoza bez granice.
Mi idemo tamo gde život je med…
Paraš mi kožu, nit po nit,
K’o da si moj mali parazit.
Ulaziš u srce, reč po reč.
Da kažem stop!
Sad je kasno već…
Možda malo lud ja sad se pravim,
Dok mi vešto radiš ti o glavi.
Svaki atom tela slavi,
Čini ti se da sam onaj pravi…
U vozu bez stanice,
Ti nudiš dve karte za zauvek.
Hipnoza bez granice.
Mi idemo tamo gde život je med…
Paraš mi kožu, nit po nit,
K’o da si, moj mali parazit.
Ma nastavi, neću ti reći ne
Dok šapućeš: “Slobodno skini me!”
Možda malo lud ja sad se pravim,
Dok mi vešto radiš ti o glavi.
Svaki atom tela slavi,
Čini ti se da sam onaj pravi…
