Veter puše, veter zgorec,
V strahu šepće trava,
Z jabuke se drobno cvetje
Trusi, rasipava.
Si li, sever, došel zgora,
Gde su strašni boji,
Tam su vnogi naši dragi,
Tam su brati moji.
Al još negdo, al još negdo,
Kaj ni smeti znati,
Jeden, koj je meni drakši,
Neg i sami brati.
Znaš, božićnicu za njega
Najlepšu bi skrila, –
Kaj mi trusiš jabučicu?
Ne bu mi rodila!
Il ti znaš: nigdar već dragi
K meni dojt ne more,
Zato cvetje trusiš belo,
Ti, moj veter zgore?
Galerija muzičkih tekstova i izbor zanimljivih vijesti s balkanske scene.
© Tekstovi pjesama 2016 - 2026
Ova web stranica koristi kolačiće kako bismo vam mogli pružiti najbolje moguće korisničko iskustvo. Informacije o kolačićima pohranjuju se u vašem pregledniku i obavljaju funkcije kao što su prepoznavanje vas kada se vratite na našu web stranicu i pomoć našem timu da shvati koji su vam dijelovi web stranice najzanimljiviji i najkorisniji.
Strogo nužni kolačić trebao bi biti omogućen u svakom trenutku kako bismo mogli spremiti vaše postavke za postavke kolačića.
Ako onemogućite ovaj kolačić, nećemo moći spremiti vaše postavke. To znači da svaki put kada posjetite ovu web stranicu morat ćete ponovno omogućiti ili onemogućiti kolačiće.
