Неки ме немир носи
Далеко на крај свијета
Небеску плавет кројим
Сунчевим ћутањем
У твојој тршавој коси
Пландују ивањска љета
Опрости – извини што им
Досадих са лутањем
Због твојих се мирисних стопа
По долинама просух
Неспретан смијешан и низак
Ал` к небу дизах длан
И звијезда се докопах
С ружом у сјенокосу
Са свима добар и близак
А тако туђ и стран
Кад хтједе храст да те узме
Вјетар ме прими под своје
Подивља у мени све што
Задиркује мјесец криви
Лако се не налазе усне
За скитничке године моје
Ја жудим румено нешто
Од чега се друкчије живи
Пронаћи ће ме у роси
Гдје промуко од плача цвјетам
И по небу крила бројим
Врелим шапутањем
Док у твојој тршавој коси
Пландују ивањска љета
Опрости извини што им
Досадих са лутањем
