Ako mi bar jos jednom vetar
ime tvoje izgovori
poci cu po prvom putu
koji mi se otvori
Neka me prvi koji hoce
kao lutku navije
sreca je slepa ona samo
prati tvrdoglavije
Hiljadu i dvesta milja zivi odavde
i jos hiljadu i dvesta da te ne vrate
hiljadu i dvesta dana zivi ako smes
i jos jednu noc ti dajem da se pokajes
Upascu u bilo cije ruke
prema meni sto se pruzaju
nek ne znaju moju krv da smire
ni da me razoruzaju
Nije vazno, svi su bolji
sve ih do jutra zaboravljam
ne smeta mi, sve su prave
sve su dobre da ih ostavljam
