Jednom odletece ptice,
Ulice nase ostace bez sunca;
Covek ispratice zenu,
Dugo na vetru on stajace sam.
Jednom odlazi svako,
Putem svog zivota;
Na rastanku srce samo kaze:
“ja cu se vratiti”.
A, sad adio,
A, sad adio;
I ko zna gde;
I ko zna kad.
Gledam nepoznata lica,
Svaki taj covek ja bih mog’o biti;
Gledam, ljube se i placu,
Svi putuju, ja ostajem sam.
Gledam oci decaka,
Vraca me detinjstvu;
Pogasena svetla na peronu,
Takva si, mladosti.
A, sad adio,
A, sad adio;
I ko zna gde;
I ko zna kad.
A, sad adio,
A, sad adio;
I ko zna gde;
I ko zna kad.
