Promaja a ja gorim k’o zar
Za mene je ljubav gotova stvar
Na mome licu nista ne vidi se
A ne zivi mi se, ma ne zivi mi se
Zbogom iluzije, ti si ih ubio
Onda kad si je predamnom poljubio
To je agonija, gledati tebe pored nje
Sve milo, sve tvoje, sto bilo je moje
Sve njeno postalo je
To je agonija, pusti me kuci molim te
Za mene moli se i bezi, skloni se
Od moje agonije
Idi, idi negde sa njom
Da docekam sama svoj nervni slom
I nemoj da me pitas kako mi je
Idi, ovo vise za pitanje nije, ovo vise tuga nije
Zbogom iluzije, ti si ih ubio
Onda kad si je predamnom poljubio
