Dok se budi nova zora znam da sretan bit će dan,
Jer kraj uzglavlja si moga a na vjeđama ti san.
Puna ljubavi, puna nježnosti, moja stvarnost sad si ti!
Ti se budiš, ti me gledaš, pun topline tvoj je glas,
Naša postelja je meka, sreća bdije oko nas.
Puni ljubavi, puni nježnosti, u toj stvarnosti smo mi!
I dok predajem se milovanju tvom
Neki čudni krijem strah u srcu svom;
Ja te trebam, ja te ne dam, ja sam tvoj.
Jer dok predajem se milovanju tvom
Neki čudni krijem strah u srcu svom;
Ja te ne dam, ja sam tvoj!
Ako izgubim tebe, ja izgubit ću ljubav,
Ovu beskraju sreću koju pružaš mi ti.
Ako izgubim tebe, ja izgubit ću nježnost
I toplinu tog gnijezda kojeg svili smo mi.
Ako izgubim tebe, ja izgubit ću sve.
Kad bi mogao zauvijek da zaustavim taj sat,
Da nam zanos vječno traje što bi sve još mogli dat.
Našoj ljubavi, našoj nježnosti, nikad ne bi znali kraj!
