U malon je živija mistu i bija siromaj je pravi,
A jema je dušu on čistu i mijardu sunca u glavi.
Brez šolda je doša iz svita vas tanak i upala lica,
i gleda je iz svog šufita i živija sam i ka tica.
U malen je živija mistu uz makinju, libre i biškot,
Na jednom je pisalo listu: Servantes Saavedra: Don Kihot.
Iz Čileja taki je doša ka tužni hidalgo brez mača,
I sanja je kako bi proša kroz život a da se ne mača.
U malen je živija mistu, razumija nikor ga nije,
Jer malo je taki na svitu, ča živedu da in se smije.
A bija je pisničke duše i umitnik čudnega kova,
Svi okrenu kako in puše, on živi u fibri od snova.
Antonio, Antonio, Antonio, Antonio, …
