U aprilu Sombor varoš zazeleni,
pa šetaju gospoice, blago meni.
Isprse se brezobrazno,
pa mi glavom klimnu mazno,
a mene čeka bela lađa.
A kad odem ne vraćam se do jeseni.
Udaće se mnoge dotle, blago meni.
“Dobar veče, kapetane”,
Laku noć vam želim dame,
a mene čeka bela lađa.
Moram da idem sad, bo’me, nije mi lako,
al’ bolje tako, da ja krenem polako.
Moram da idem sad jer ću baciti sidro
pa zbogom Vidro, ostaću tu.
Od Zemuna do Pasave voda peni,
a u Pešti promenada, blago meni.
Brinuti sam, kerem sepe,
Mađarice moje lepe,
a mene čeka bela lađa.
Moram da idem sad…
U aprilu sav se Sombor zašareni
od šešira raznoraznih, blago meni,
I frajlica što ih nose, nasmešene, zlatokose,
a mene čeka bela lađa.
Moram da idem sad…
