Radnici Beograda i Borova
Peške su krenuli u skupštinu
U svoju rodnu kuću
Da o svemu kažu istinu
Gorku, žestoku i vruću
Radnici, prevareni radnici
Oni su razbili prsten laži
Da su gospodari života i stvari
Oni su shvatili ko ih tlači
I da nikad nisu bili samoupravljači
Radnici, prevareni radnici
Moj san, moj san je
Da živim u Beogradu ili Borovu
Pre nego što se izgubim
U ovom prljavom korovu
Moj san, moj san je
Da umrem u Beogradu ili Borovu
Pre nego što me uguše
U ovom prijavom korovu
Oni su pevali
Druže Tito da ti je ustati
Pa da vidiš kako narod pati
Oni su vikali
Dole birokratija, dole buržoazija
O, taj refren dalekih godina
Radnici, prevareni radnici…
