Dugo od tebe ne čujem reč ni glas
da l’ ti je život bolji il’ gori bez nas
svake se noći za tvoju sreću pomolim ja
šapatom, tiho, ispod tuđih usana.
Samo na zidu zajedno stoje
naša imena, moje i tvoje
godine, tajne neotkrivene nikome
sama na obraz pada i krene
suza što nosi tebe i mene
tamo gde bili smo dovoljni
jedno drugome, jedno drugome.
Svaki me dodir tuđi zaboli i glas
ne znam da živim, ne znam da volim bez nas
tu, ispod kože, previše ima te, znam
ime ti čujem i kad za tebe ne pitam.
