svaki put kada nestaneš
sutradan zoveš me
da te pitam gde sam bio
jer stvarno ne sećam se
trudim se da te podsetim
palate, bašte, šupe, stanice, gde?
kažeš nije ti poznato
ipak, sećaš se muzike!
o nama nek’ pričaju drugi šta žele
ti dobro znaš kakva sam ja
ovaj bi svet bio strašan bez tebe
kako bi divan tek bio bez nas
šetopsetne babice
u pola 4 izjutra
mašem ti iz marice
ludilo nema granice
za šest minuta osam kapi njenog kolažnog sna
i puštam larve iz svog dže dže dže dže džepnog špajza
čajnikom plovi ona mala danska gospođa
poklone nudi divna sport bili torbica
zašto me troši onaj leprtirasti ananas
i još ne milim, iz fioke oke oke oke spas
o nama nek’ pričaju drugi šta žele
ti dobro znaš kakva sam ja
ovaj bi svet bio strašan bez tebe
kako bi divan tek bio bez nas
o nama nek’ pričaju drugi šta žele
ti dobro znaš kakva sam ja
ovaj bi svet bio strašan bez sebe
kako bi divan tek bio bez vas.
