Kad jutrom se prosiri
Miris tamjana
Tad odmah se podsetim
Na naseg Milana
Zivot je samo
Igra sa pravilima
Ali su ponekad
I ona surova
Tvoj osmeh je grejao
Od sunca toplije
Tvoje oci su bile
Od neba vedrije
A tvoja dusa
K’o svilen konac bila je
Bog nije smeo
Da konac prekine
Brate moj
Sad sviraci opet sviraju
‘Moj Milane, vise te nema
U srce diraju
Brate moj
Pevaju pesme sto voleo si tad
Samo jednu oni ne smeju
‘Ako umrem mlad’
Po dobrim delima
Mi tebe pamticemo
U nasim srcima
Tvoj osmeh nosicemo
K’o jedno jato
Bili smo druzina
Sve dok najlepsa ptica
Nije odletela
I otac i majka
Brat i prijatelji
Za tvoju su dusu
Dlanove sklopili
Ponosni oni
Na tebe ostaju
Jer dobri ljudi
Nikad ne umiru
