Budala

Jos jedna noc kada zurim u strop
i molim san da ostane napolju,
jer sve mi se cesce strahovi
uvlace u postelju

Sutra cu opet da prijetim
sjeni u ogledalu
Ulice opet da slazem u niz
I trazim svoj lik u nekom izgubljenom tramvaju

Kada mi cipele izgaze sasvim
i budem sit prozirnih pogleda
Ubicu jos jednu klupu u parku
zadovoljavajuci bar jedan dio ovog mog ludila

A ti,
ne pomisljaj na mene
Ja nisam onaj koga si znala
Iza ovog raznobojnog oklopa
vreba jos jedna umorna budala