Kad preko lica mjesec se prolije
a protiv srca ne možeš ništa ti
ne čekaj jutro, ti kreni ranije
ne može ništa ljubav spasiti
Niz vjetar kreni i nemoj zastati
ja sam na takve tuge već navik’o
meni je teško, al’ nemoj žaliti
i budi sretna, ja ću već nekako
Ako te ljubi on više nego ja
skini taj prsten i budi njegova
ako ga ljubiš još više od mene
ostavi moje srce da uvene
Kad se na licu oblaci spuste svi
znat cu da nismo zajedno više mi
zatvori vrata, tiho na prstima
da ljubav ne sazna kako je umrla
