Bura, svo je granje slomila
i tvoje je tilo obašla
Misto mene tebe jubila
i list je jedan suvi ostavila.
Sjena mi je lice prekrila
i s neba se je misec primaka
Suza ti je ruku smočila
šutila si, šutia san ja.
I teka san, i bi san promrza,
ta mi bura kosti sledila,
pojubit te nisan moga ja
I teka san, a bi san promrza,
ta mi bura kosti sledila,
otišla si i nadu ubila
Da si sa mnon onda ostala
prepliva bi Mrtvo more ja,
ne bi svoju mladost žalija,
na nas dvoje sve bi stavija.
Da si sa mnon onda ostala
ne bi sada prosjak bia ja,
ne bi s drugon život dilija,
mojoj ćeri tvoje ime da.
