Ćaća je bio visok ko orah stari, kad prođe selom pred njim su svi bećari žurno šešir skidali da ga ne bi ljutili…..
Mati ga klela, klelo ga pola sela da tuđe žene ne dira neko vrijeme, ma ko bi njega smirio kad je po svome živio…..
Sve više ličim na svog ćaću i sve što imam dat ću na tamburaše, kad pitaju šta je srcu milo, sviraj ono ja te volim Slavonijo…
Sve više ličim na svog ćaću i sve što imam dat ću na tamburaše, kad pitaju šta je srcu milo, sviraj ono ja te volim Slavonijo…
Jednom je kući došo u sitne sate, zadnji sam puta kaže šorove i sokake noćas pijan hodio, i tuđe žene ljubio…..
U krilo svoje meko uzo me pa mi rek’o, sine moj krvi moja, pošteno sve sam stek’o al sada moram krenuti, nebesko žito kositi…..
Sve više ličim na svog ćaću i sve što imam dat ću na tamburaše, kad pitaju šta je srcu milo, sviraj ono ja te volim Slavonijo…
Sve više ličim na svog ćaću i sve što imam dat ću na tamburaše, kad pitaju šta je srcu milo, sviraj ono ja te volim Slavonijo…
Našla ga mati u njivi k’o da spava na meku zemlju klonula tvrda glava konje je nebom potjer’o umro je gdje se rodio…..
Još gledam orah stari s jeseni k’o da pričam, sine moj dragi bećaruj dok ti slavi, al’ uvijek kaži ponosno volim te Slavonijo…..
Sve više ličim na svog ćaću i sve što imam dat ću na tamburaše, kad pitaju šta je srcu milo, sviraj ono ja te volim Slavonijo…
Sve više ličim na svog ćaću i sve što imam dat ću na tamburaše, kad pitaju šta je srcu milo, sviraj ono ja te volim Slavonijo…
