Ne pitaj me nikad više zašto neven ne miriše.
Ne sećam se, to je priča duga.
Ne pitaj me tu pred svima šta to na dnu čaše ima,
ne pitaj me nikad zašto cugam.
Bolje da šešir nemam,
pod njime đavo drema,
sneva i izvoljeva
– đavo mi je kriv.
Budi me u zlo doba, za njega red ne važi.
On mora sve da proba, to đavo vino traži.
Ne pijem što uzivam, nit’ što mi dobro stoji –
pijem da njega napojim.
Ne pitaj me, ne znam kasti gdi će koja zvezda pasti,
gdi će pasti dugme s mog kaputa.
Ne pitaj me što na kraju svi kerovi za mnom laju,
ne pitaj me nikad zašto lutam.
Bolje da šešir nemam,
pod njime đavo drema,
sneva i izvoljeva
– đavo mi je kriv.
Budi me u zlo doba, za njega red ne važi.
On mora sve da proba, to đavo mesto traži.
Ne lutam sto uživam, nit’ miris druma volim –
lutam da njega umorim.
Ne pitaj me dal’ je zima dok po rosi s ciganima
brilijante za kravatu biram.
Ne pitaj me zašto tice ne sleću na svake žice,
ne pitaj me nikad zašto sviram.
Bolje da šešir nemam,
pod njime đavo drema,
sneva i izvoljeva
– đavo mi je kriv.
Budi me u zlo doba, za njega red ne važi.
On mora sve da proba, to đavo pesmu traži.
Ne, ne sviram sto uživam, nije to pesma prava –
sviram da njega uspavam.
