Čim došla je i prošla meni pade na um:
Hej, to je moj par!
I prvi put je vidim, ali poznajem nju,
Sasvim lucidna stvar.
Gde je to živela, gde se to skrivala?
Što je nisam video pre?
Koga je ljubila, koga je snivala?
Nekakve folere – mrzim ih sve!
Poručuje kampari, mirno povlači dim,
Lupka čašom o šank.
Okrenula se karta, sad sam načisto s tim,
Ona sad drži bank.
Sva elegantna, tanka i mistična,
Da l’ pri hodu i dotiče pod.
Sve mi to liči na Pjotra Ilića,
Priču o jezeru, o dobru i zlu.
Hajde povedi me, crni labude,
Ja sam slutio da ćeš doći!
Daj, poljubi me i pogubi me,
Sad sam spreman, sad mogu poći.
*
Upućuje mi pogled kao dodir na tren,
Hej, al tren jako dug.
Znam, probao sam sve i sad sam konačno njen,
Ona zatvara krug.
Ona je drukčija, s njom nema šmekanja,
I mnogo bolje nosi moj stil.
To nije putnica za listu čekanja,
Čim se spakuje, startuje već.
Hajde povedi me, crni labude,
Ja sam slutio da ces doći!
Daj, poljubi me i pogubi me,
Sad sam spreman, sad mogu poći.
*
Trošio sam život kao šećerni štap,
Hej, sladak i lep.
I šarao i varao i stvarao bol,
Vuko vraga za rep.
Ti nosiš račun za sve te zablude,
O tvome vratu vidim svoj krst.
Ja sam te čekao, moj crni labude,
Jos od ko zna kad, pođimo sad.
Hajde povedi me, crni labude,
Ja sam slutio da ćeš doći!
Daj, poljubi me i pogubi me,
Ja sam spreman, sad mogu poći, sa tobom.
Daj, dotuci me, crni labude,
I ne štedi me ove noći.
Hajde, vodi me, oslobodi me,
Svi to moramo jednom proći, bar nekad.
Daj povedi me, crni labude,
Ja sam slutio da ćeš doći!
Daj, povedi me, ispovedi me,
Sad sam spreman, sad mogu poći.
