Ispod zlatnih oblaka, plovi duša šarena
More valove po žalu proliva
Svaka dva, tri koraka stoji kuća kamena,
Mater mušku dicu glasno doziva.
To je zemja čovika, more mu je posteja,
Liston smokve zelene se pokriva
Ima srce diteta, pogled mu je kopriva,
Tu iz mora raste cvit od kamena,
Tu san rođen ja.
I da Bog za me nacrta ženu kakvu san čeka
Neka je crta ka posljednju želju,
Ja bi mu reka
Bila bi zjenica u najlipšen oku
Najlipša zvizda na nebu visoku
Bila bi ka, bila bi ka Dalmacija
Tu se igra partija, trešeta i briškula
Digod jake karte nisu isti zog
To na mojin rukama, rađa se u mukama
Moja zemja, nek je čuva dragi Bog.
