Prve laste se gnezde ispod streha
mirišu noći i jutra prolećna
a na tvom licu nema više smeha
šta da činim, mila, da ti budeš srećna
Da se može voleo bih za te
da se može goreo bih za te
da se može bolov’o bih za te
srećo moja, i umro bih za te
Nasloni glavu tu na moje grudi
volim kad mi tako na grudima dišeš
reci, mila, al’ iskrena budi
reci šta te boli i za čim uzdišeš
Oblaci prete da ugase ljubav
pogled mi luta nad poljem pšenice
ako te izgubim tvoj lik ću da čuvam
negde u dnu duše i u dnu zenice
