Evo zore! Evo dana!
Hajd’ na noge ko je zdrav,
Koji dugo leži, spava,
život mu je težak sav.
Eno škole, svetog zdanja!
Zvonom eno, zove nas,
Da nam dade sv’jesti, znanja,
– Znanje nam je slabim spas! –
Pa hajdemo, krećimo se,
Složno, druzi, svi na rad!
Knjizi svetoj učimo se,
Dok je razum i duh mlad.
Razumu nam mlađanome,
Daje krila, svježu moć;
Ljubimo je, pa sa njome
Razgnaćemo srpsku noć.
Sreća će nam sa svih strana
Kao bujna r’jeka teći;
Bud’mo braćo sad valjana:
Sa učenjem snagu steći!
Na nas će se osmjehivat’
Anđ’o božji milostiv,
I krilima gonit’, skrivat’
Teški sa nas oblak siv.
Sunašce će zasijati,
Da razvedri srpski kraj: –
Prestati će naša mati
Da u grudi nosi vaj.
Eno škole! Krećimo se
Složno, druzi, svi na rad!
Knjizi svetoj učimo se –
Ona goni tamu, jad.
