U Frankfurtu bife “Lovac”, neki Matko Hercegovac
ženija je sina Branu, pa san pozvan na tu stranu.
Upozna san jednu malu, ajme lipa je ka cvit
Švabica je “niks feršten” za Hajduka i za Split.
Ona sve u kupe, a ja sve u špade
nije u Evropu ako mu se dade.
Muzika je stala, ma pošli momci pit,
a ja za mikrofon i zapiva hit:
Jubija te Englez, jubija te Finac,
ali niko mala – kao Dalmatinac.
Posteja mi more, morski pas ljubimac
ja san galeb bili, ja san Dalmatinac.
Iznad Majne zora sviće, ubilo je kuma piće,
ima duše, ima srca, vadi pištolj, viče “Pucam!”
zaleglo je raje pola, ja na malu ispod stola.
Ajme bruke i Balkana srid ovakvog restorana.
Uletili panduri razbiža se svit,
a ja za mikrofon i zapivan hit
“Jubija te Englez, jubija te Finac,
…
Sto i jedan Englez, sto i jedan Finac
al je samo jedan, jedan Dalmatinac
Pucali Talijani, pucali Brazilci,
al golove daju – samo Dalmatinci.
