Odavno te lipšu nisan ćuja
sve ti riči pizaju ka zlato,
pivaš, oriš, o jubavi zboriš,
ponosiš se imenon, i glason
Štuješ povist, zemju roda moga,
Uzoritu svak te sluša rado,
Tepliš dušu, i lagodiš srcu,
Intrigaješ, i staro, i mlado
Pismo mora, kamena i škoja,
Dalmatinska lipa pismo moja
Prođi noćas pjacon, i kaleton,
Zapivaj mi srcon, i dišpeton.
Pismo moja, pismo Dalmacije,
Uveja bi da mi tebe nije,
Ti si moja radost i lipota,
Zlatna nota – i kapja života!
Otvori mi ponistre i škure,
Da te slušan do u sitne ure
Klapo moja pismon me usrići
Narani mi dušu lipon riči.
