Moj Dunave lutalico reci meni ti
Da li čovjek može birat kog će voljeti
I to dođe kako dođe pa te razvali
Ne može tu nitko od nas ništa mijenjati
Moj Dunave prijatelju priznat ću ti sve
Vjeruj lakše bi mi bilo kad ne bi bilo nje
Svaku noć mi u san dođe s njom se probudim
Pa neka i umrem samo da ju poljubim
Evo dat ću sve što imam, konje, dukate
Dat ću i svoj dio stare šume hrastove
Sablju što je s ruskog fronta dida donio
I maramu koju je u Pešti kupio
Dat ću ako treba i svoju dušu cijelu
Samo da poljubim Danijelu
Moj Dunave kad bi barem meni priznao
Koliko si svojom vodom tajni odnio
Dal da i ja s tobom krenem da l’ da pobjegnem
Jer ja volim samo onu koju ne smijem
