Svak za sobom broji svoje greške,
a ja od svojih odmičem kao pješke.
I treba mi baš netko kao ti
da sa mnom ovaj nered pospremi.
Da otvorim sve prašnjave ormare
i slušam s nekim svoje ploče stare!
Da u nečije se dane uselim,
iz ladice da srce izvadim.
Al’ dat će na Bog
i više od tog
dobro će dobrim vratiti
život piše nove stranice
jednom stat ću i ja
pred tvoje stranice
I znam da će Bog
i više od tog
dobro će dobrim vratiti
nestat će bol u grudima
ja još vjerujem
dobrim ljudima
Al’ dat će nam Bog….
I trebam nekog da podmetne mi leđa
i skloni ovaj umor s mojih vjeđa
Da u nečije se dane uselim,
iz ladice da srce izvadim.
