Da se žamor čuje ja ga ne bi čuja
I pisma da se čuje ja je čuja ne bi
I uvik kad sam takav ja razmišljam o tebi
Voljena moja
A to je tako često pa i u snu se budim
I počet ću sam sebe da kudim
I da se nazivam ludim
I počet ću da te mrzim, voljena moja
I ne samo da ću početi, nego to i činim
I sve ću naše zbrisati i reći ću svima inim
Da te ostavljam i mrzim voljena moja, ljubavi moja
Di si ti, di si ti, di si ti,
Dok te moja ljubav traži, samo kaži, kaži di si ti, di si ti
Dok te moja ljubav treba, samo kaži, kaži, di si ti
A zato ne tribaju mi ni suze ni cviće
Psovke, poljupci, dar
Niko izgubiti time ništa neće
Jer nikad nismo bili zaljubljen par
Stihove što sad reka sam tebi
Spontane su riči
Bez škice, bez kroja
I kažen ti na glas šta krija san u sebi
Oćeš li biti voljena moja
I na kraju te molim
Voljena moja da nikom ne kažeš ovo, da šutiš
Neka ovo bude mala tajna, moja i tvoja
I nemoj zbog ove pisme da se ljutiš
Jer ti ćeš uvik biti uvik voljena moja
Di si ti, di si ti, di si ti
Dok te moja ljubav traži, samo kaži, kaži di si ti, di si ti
Dok te moja ljubav treba, samo kaži, kaži, di si ti, di si ti,
Ispod ovog modrog neba, dok te moja ljubav treba
Di si ti, di si ti, di si ti
Di si ti, di si ti
