Kao Morisejev glas
njena koža mekana je,
sva je savršena…
I dok klizim usnama
njenim telom, to je radi,
sve dok ne svane dan
Samo njen al’ ipak, star,
na displeju autoban je
Čula je sa radija nas,
pa sve bi da mi radi
Suze će pasti k’o dijamanti,
preko njenih usana,
na moju stranu jastuka
I opet sivo jutro je,
dok spava odlazim
da me niko ne čuje..
A još uvek spava grad,
opet lutam mamuran, e
I dok jedva držim dah
nosim te na usnama, bre
Suze će pasti k’o dijamanti,
preko njenih usana,
na moju stranu jastuka
I nije bio mi plan
da tako započne dan,
mada u ranama sav sam,
punim otrova
Gde te sakrio grad
i ko ti diše za vratom,
na to mislim uglavnom,
u bludnim noćima
Samo njen al’ ipak, star,
na displeju autoban je
Čula je sa radija nas,
pa sve bi da mi radi
Suze će pasti k’o dijamanti,
preko njenih usana
na moju stranu jastuka
