Ispričat ću vam nešto u šta virova sam davno,
dok sve minja se na gore i minja se za stalno..
Dok postoje oni šta se stvarno vole,
u vrimenima bidnim, dok svima je do love
Ispričat ću vam štoriju šta sam na svoje oči vidi
kad iz ženskog tila čista duša se iscidi,
od ljubavi šta u njoj za njega ima..
vrati mi se život,vrati mi se vira
Da mi (da joj njega oduzmu) njega
(da joj njega oduzmu) da mi njega oduzmu
tijelo bi ovo mogla leć samo pod zemlju
Zvonija je telefon u neku kasnu uru,
javija se mladen ko više pita za kulturu.
I govori mi; Stari ovo morat ćemo skupa
ovo nije za u vitar u pitanju je ljubav
I priča mi o njoj šta u Zagrebu stoji,
što voli ljude i pismu i po njima dane broji.
Ne priznaje e-mail, sms ni neki drugi sličan pothvat
al u pismi vitron dušu će mu poslat
Da mi (da joj njega oduzmu) njega
(da joj njega oduzmu) da mi njega oduzmu
tijelo bi ovo mogla leć samo pod zemlju
Kad vidija sam joj oči iz kojih cidilo se more,
Oči šta traže život i ruke šta sve govore,
Zna sam da to tilo dugo podnit neće tugu
I skupia joj riči za ponit prema jugu
Sad znan da je čuja onaj kojem rič se ova piše,
Sad znan da joj je duša mirna i ne triba joj više
Pa idem doma pun vire u ovu kasnu uru
Jer dogodila se jubav za kakvu nikad niste čuli
