Dolazi cirkus u vas grad sve mi se cini
I nesto mislim mozda nije u pravi cas
Jer videh onomad pravi cirkus na tribini
A to su gospodo veci klovnovi od nas.
Dolazi praznik u vas grad sa punom vrecom
Ispod te jelke mi smo tek maleni dar
Beograd seta u pravcu Sveta – nek je sa srecom
Vihori mladosti su pirnuli u zar.
Gospodo draga sto se naseg programa tice
Nece tu biti klepetusa
Ruku na srce, sve moje price – lice
Posebno onom ko ih uopste ne slusa.
Ma, bice isto k’o uvek kazu neki
Ma bice isto k’o lane kazu svi
A svaki svirac bi prist’o
Da barem jednom moze isto sto i mi.
Ma, bice isto ko lane kazu mnogi
O kamo srece da bude kazem ja
I sto se tice mene licno
Ako neko ume slicno
Nek istupi i nek pokaze sta zna.
A mi smo isti umorni komedijasi
Evo, taj vitez za klavirom nekad bese paz
Rec je, dakako, ovde o profesoru Sasi
Kome vec sledi rucni casovnik za staz.
Pa, Aleksandar strog kao dzandar sa bas gitarom
Odbornik friski – nismo dzaba ucili faks.
Pa Kovac Jozef – nastupa na edj, ketu, harom (1,2,3 – madjarski)
Drz’ te se gospoje kad dune stari saks.
Bezuha Dusan svud’ rado slusan nas je tamburas
ritam iz bluza spreda i s guza u mali prst
Al bubnjar – nije vazno koji fazon furas
Petar je idealan: suptilan, a cvrst.
Prijatelj veran, deran – veteran nadzire ritam
Gospodin Petrovic sve dileme izbistri
Jeste to su oni i da se ja nesto pitam
U novoj vladi svi bi bili ministri.
I bice isto …
