jedne me noći odnilo more
daleko na kraj svita
tamo san sriću tražiti tija
uzalud pusta lita
promini san trista mista
ma ni bilo ništa bolje
uzmi valižu reka san sebi
i nazad u misto svoje
di more se zlati kad umiru vali
za tihe školje kad sunce zalazi
di klapa piva u tisnoj kali
rodni moj kraju dome moj dragi
ma što će meni svi pusti šoldi
sva blaga falšog svita
meni tek fali sad moja bura
maestral toplog lita…
promini san trista mista
ma ni bilo ništa bolje
uzmi valižu reka san sebi
i nazad u misto svoje
di more se zlati kad umiru vali
za tihe školje kad sunce zalazi
di klapa piva u tisnoj kali
rodni moj kraju dome moj dragi
