Duga

Kada putnik zabludi sred luga,
   Pa vas netom lug zašušti vihrom,
   I oluja raspljusne se širom
   A on jadan bez konja i druga:

Grozna srce pritisne mu tuga,
   Po tmini se obzire s nemirom –
   Dok ti eno sa zlatnim kondirom
   Na nebu se ne pojavi duga.

Kanda ljestvu bog mu s neba pusti,
   On se prene i jedva odane,
   Te već tuga sa srca mu pane.

Tako i moj ode jad k svim bijedam,
   I sve bure i oblaci gusti,
   Kad god Tebe, ah, Tebe zagledam!