Hodam kao senka, mene ljudi ne vide
Penjem se na prste gledam ih kroz prozore
U srcu bol i tama slave
Bezvoljne misli vode glave
Dodirnem ponekad dlanom tudje obraze
Prene me hladnoca ispod koze nose je
Ja hocu vise, ja mogu jos dalje
Tamo gde ptice odlaze
Do neke bolje obale
Ulice bez svetla sve te ljude primaju
Hodam medju njima oni me ne poznaju
Njihova srca suve grane
Plase se svetla kada svane
Gledam kako stoje mirno se prepustaju
U svoj mali zivot nikoga ne pustaju
Prene me hladnoca ispod koze nose je
