Bilo je vreme baš posle večere, to jest, bilo bi vreme da sam imao šta jesti.
To je ta noć, kada sam te upoznao, bio je mrak i ništa nisam video.
Rekla si da sam za svet samo neko, a za nekog celi svet;
Uhvatila si me za ruku i povela u svet, rekla da si lep.
Pričala si mi o čoveku i društvu,
I da treba menjam sebe kao Niče Zaratustru,
Jer, čovek je pohlepan i voli da otima
I ide za instinktom kao životinja,
I da je novac uzročnik svih jadi…
Baš joj se gadi šta od ljudi pravi!
Previše mislimo, a osećamo premalo,
Cinični smo – to ne bi tako trebalo.
Hiljade godina evolucije,
Čovek je paganin i voli da muči se.
Rekla si više volim sebe nego tebe,
Taj nametnuti egoizam izbaci iz sebe!’
Ona svakom kaže “Hvala”,
Protagonistkinja mala,
Džesika se zvala
I ljubav je dala.
Pričala mi je o njenim idealima,
O podjednako važnim velikim i malim stvarima,
O Zeitgeist ideji i Okupi pokretu,
O simbolici Vendete i internet preokretu;
Vlada se nihilističkim načelima
I hrani se vegeterijanskim jelima.
Citirala je Manifest, Bakunjina I Antića,
Mešu, Orvela, Prudona i Andrića.
Omiljena knjiga joj je, kaže, “Vaskrsenje”
I uopšte je ne pogađa šta kaže javno mnjenje,
Ona je Bog i Bog je oko nje
I šta će mi pagani da me prosvetle?
Ona svakom kaže “Hvala”,
Protagonistkinja mala,
Džesika se zvala
I ljubav je dala.
Za nju je život igralište ili ništa,
A za sebe smatra da je Anarhista.
Uvek gleda suštinu, a ne formu,
I sa objektivnim mislima kreće u borbu.
Sreća je za nju vrednost konstantna,
Ona je divna, lepa, nonšalantna.
“Zvezdano nebo nada mnom,
Moralno načelo u meni”,
To je ona…
Ona svakom kaže “Hvala”,
Protagonistkinja mala,
Džesika se zvala
I ljubav je dala.
