A Mara nije ima para, ni ludilo robu
Ni sva ona sranja, a bitna nekom snobu
Al ima je ekipu, najjaču na svitu
Balun, vino, trava, al se nije uništava
Posli srednje odslužija civilnu u MoSt-a
A onda priko oca naša stalni posal
U stakleniku je zaliva cviće
A po ekipe iz kvarta nije bilo te sriće
Tu i tamo koja cura i cilog se dava
Iskreno do kraja pa bi znao i očajavat
I kria je pred nama da srce mu se slama
Valjda se boja da bi ga mogli zajebavat
I zna bi govorit: Kad tad će se spojit
Polovice, bit jedno i imat puno dice
I svejedno dal si bogat, crn ili rogat
Ljubav spaja dušo to je kozmička sloga
Jer isto je za sluge, isto je za gazde
I najlipše stvari u životu su džabe
I kako god da mislija, volija il tija
Život je šaka suza, vrića smija
Oliver:
Šaka suza, vrića smija
A ima tome dva lita, bilo je vruće za popizdit
Neko vrime nije ga bilo ni čut ni vidit
I pukle su priče da ima problem sa drogom
I kako su ga vidili da priča sam sa sobom
Od nas niko nije ima pojma
A Mara nije ima mobitel, nikad nije bia doma
I onda, jednog jutra san ga srea isprid lifta
A Mara je bia sritan ka nikad
A sta je pričat: Upozna san ljubav svog života
Prije misec dana kad san se spustija do dućana
Po kruv i mliko u onoj plastičnoj boci
I na blagajni ugleda te oči – sve je stalo
Kada mi je utrnia mozak, čua san samo njen glas:
Alo kusur momak
Nisan moga spavat, nije imala okus hrana
Skupljao sam hrabrost tjedan dana
I onda se okupa, obuka onu košulju na cvitiće
Doša u dućan i pozva je na piće
Sad smo skupa, evo, baš dolazi ona
Sonja ovo je Saša, Saša ovo je Sonja
A htia san ga pitat, Mara u čemu je kvaka
Al tad me pogleda ludin očima od stakla
I nisan zna bil se smija ili bi plaka
Pored Mare nije bilo ničeg osim zraka
Tad san se nasmija i rukova s prazninom
A on je reka: Skužaj, al žurimo u kino
I otiša u nekom ludom snu
I tad sam na moment i ja vidija nju
Oliver:
Šaka suza, vrića smija
Ča je život vengo fantazija
