Tad još nisam birao
ni gde, ni šta sam svirao,
a baš u tom je stvar.
Ona je došla tad i rekla
pokušaj, napravi jednom bar,
za mene neku finu sporu stvar,
finu laganu stvar.
I od dva tri akorda, jer ni ne umem bolje ja,
pesma je nastala.
I čim su čuli nju, laganu pesmu tu,
svi su pevušili i svi su zaneseni plesali,
uz tu laganu stvar.
Čule su me krupne zveri, producenti, menadžeri,
shvatili su kakav imam dar.
Nudili mi rajsko voće, mnogo love, slavu, ploče,
ubrzo sam postao super star.
Zahvaljujući muzici, baš ko kuče na uzici,
svetom me vodili. Pričali:”To je taj,
čudo od deteta, a ja sam pevao
milion puta jednu istu stvar,
finu laganu stvar.
Verovali ili ne, za sve moguće novine,
dao sam intervju.
Svi su me snimali i očekivali da kažem
kad i gde sam tako genijalno smislio
finu laganu stvar.
Pričali su da sam zlatan ili da sam čist šarlatan,
i sve manje ja sam bio svoj,
Kad sam razmislio o tom, zamislih se nad životom,
rekoh sebi:”Kuši, stari moj!”
Želeo sam život nov, u senci bresta crven krov,
i moju draganu. Gde god sam bivao,
o njoj sam snivao, od onog dana još,
kad je poželela da napišem
finu laganu stvar.
Želeo sam naći nju i čim stigoh na stanicu
upitah dal’ je tu? Tad su mi rekli da
se davno udala za nekog mangupa
sa kojim je zanesena plesala
uz tu laganu stvar.
