Tega san dana mrzija školu
Više san volija divit se moru
otić marendat na Tomića stine
I s dičjon mašton poć u daljine
A tega dana život je propa
Čovik u veštitu od skupega štofa
Vika je, svitu tu su mi stvari
On ih je ukreja, getanin mali
Osta san plačuć sidit na stini
Svu su mi boršu prosuli po rivi
Još i sad se sićan, vika je, prašće
Ako još nisi ukra, krašćeš
Ako san getanin i ja san dite
Vika san ovo mi činit ne smite
U bisu san reka da me se ostavi
I prvon ga stinon puka po glavi
Ako san getanin i ja san dite
Vika san, ovo mi činit ne smite
Zbunjen san gleda di leži u krvi
A svi su vikali to mu je tek prvi
Doma su došla dva policjota
Odma me odveli bez imalo mota
Mater je ostala plačuć na skali
Nesritno dite vika je stari
Gleda san mater i tija se vratit
Otac je reka da ću mu platit
Pita san, barba oće me bolit?
Reka je, getaru, ol znaš i molit
Ako san getanin i ja san dite
Vika san ovo mi činit ne smite
U bisu san reka da me se ostavi
I prvon ga stinon puka po glavi
Ako san getanin i ja san dite
Vika san, ovo mi činit ne smite
Zbunjen san gleda di leži u krvi
A svi su vikali to mu je tek prvi
Nigdi je prošlo pola života
Otac je skonča, a mater sirota
Sama u tuzi se odala piću
Samo san doša da utrnen sviću
Nisan se više moga suzdržat
I bis u meni se počea trzat
Dalje od svega san pokuša bižat
A slike su davne me počele stizat
Ako san getanin i ja san dite
Vika san ovo mi činit ne smite
U bisu san reka da me se ostavi
I prvon ga stinon puka po glavi
Ako san getanin i ja san dite
Vika san, ovo mi činit ne smite
Zbunjen san gleda di leži u krvi
A svi su vikali to mu je tek prvi
