Gledaj, Rakle, dobro moje,
Oni suh bor gorjeti,
Prem onaki, ma gospoje
Ja se mogu zvat i rijeti.
On je k nebu uzrastio,
Čim mu siva zrak sunčani,
Veselo sam ja živio,
Čim mi pogled tvoj ne brani.
Njemu slomi trijes sve grane
I osta suh panj u dubravi,
Zadate su mnoge rane
Meni od strila od ljubavi.
Njemu vihar žile skrši,
Mene gnjev tvoj iskorijepi,
Najzad oganj njim obrši,
A mnom ures tvoj prilijepi.
Sad gorimo eto oba,
Ja ucviljen, on veseo,
I domalo opet doba
Zgorjet ćemo u pepeo.
Da nu gorjet on sveđ neće,
Ja sveđ gorim od ljubavi,
On omladit opet se će,
Ma se mlados ne pojavi.
Gledaj, Rakle, dobro moje
