Do tebe šapati ne dopiru
Sive se građevine guraju, rugaju
Kažu prestar si
Kažu ružan si
Ženski glasovi poskakuju
Dečiji opet se odbijaju od zidova
Za uglom tajna skrivana skrivena
Druga se krije kraj kontejnera
Ti brojiš: Pet, deset, petnaest
Očiju zatvorenih brojiš
I pored svih tih ljudi ti si sam
Sekunde, sekunde broje da si sam
Minuti uleću u sate, sati u noći, noći u dane
Dani kradu poslednji smešak koji još si sačuvao
Prave prostor za godine
Tako divne bile su godine
Sve te prikaze skrivene, napunile su godine
Pa su godine tako debele, mrak je napunio godine
I sad na uglu stojiš sam i na točkovima sam
Neki rekli bi pametan si – drugi da nisi jak
Kraj sebe često čujes glasove
Ponekad tebi baš se obrate
Da te probude
Iz tvog sna
Davno nestale su pojave
Nekad progovore
Da sebe pokriju
Jer tako radi se
Al s tobom ne ide – ti vidiš sve
I sad su godine tako debele
Mrak je napunio godine
I sad na uglu stojiš sam
I na točkovima sam
Neki rekli bi pametan si – drugi da nisi jak
Do tebe šapati ne dopiru
Nejasni glasovi se sabiraju
Reči skupljaju, urezuju: previše dugo si sam
