Ušla je tiho ka’ brod, u pismu moju
I odnila sve
Ja odavno gledan u pod i kazaljke stoje
Ka’ da se boje dalje bez nje
U uvali nade i sna ne baca se sidro
E da san to zna’
Ja ne bi se veza za nju, ka’ jarbol za idro
I ne bi se ‘vako do kraja da
I tu potonija
Godine jubavi nemaju cijene
Šta san ih bacija prid noge njene
Sve šta je bila neće mi bit’
Moran se na to naviknit’
Jer počinje život bez nje, život bez nje
I sve ću od sebe dat da uspravno stojin
Da ne vidi svit
Da ne smin se ni pogledat’, jer tako se bojin
Da od mene nikad, od mene nikad
Čovika bit’
Godine jubavi nemaju cijene
Šta san ih bacija prid noge njene
Sve šta je bila neće mi bit’
Moran se na to naviknit’
Jer počinje život bez nje, život bez nje
Vrime procidi to, dobro i zlo
Sve dođe na svoje
Vrime procidi to, proč’ će i bol
Šta nosin za dvoje
Godine jubavi nemaju cijene
Šta san ih bacija prid noge njene
Sve šta je bila neće mi bit’
Moran se na to ja naviknit’
Jer počinje život bez nje, život bez nje
Sve šta je bila neće mi bit’
Moran se na to naviknit’
Jer počinje život bez nje, život bez nje
